Uzgoj svinja i svinjsko meso

 Naslovna / Ponuda / Uzgoj svinja i svinjsko meso
  • Osnovna delatnost je proizvodnja i prodaja mesa. Specijalizovani smo za izvoz svinjskog, goveđeg i pilećeg mesa.
  • Velika količina tovljenika na mesečnom nivou, srpski uzgoj spremni za izvoz za tržište po GOST-r sertifikatu, kao i kontakt sa klanicama sa izvozim dozvolama.
  • Moguća saradnja na godišnjem nivou
  • Kupcima nudimo utovljeno meso, prerađeno francuskom obradom, u polutkama.
  • Nudimo svinje I klase, tovne svinje i krmače, po želji kupca.

Pouzdanost je najveći atribut dobrog proizvođača hrane. Mi posebnu pažnju pridajemo redovnoj kontroli svežeg mesa, stručnjaci neprekidno kontrolišu proces proizvodnje.

 

Svinjske farme

Na produktivno svojstvo svinja utiču: temperatura,vlažnost,broj svinja u grupi,vrsta poda,veličina smeštajnog prostora itd..Što je manji broj svinja u kavezu (do 25 kom.), to se postižu bolji rezultati. U proizvodnji prasadi takođe je važna temperatura,zatim veličina i konstrukcija boksa za prasenje i odgoj prasadi.
Najpovoljniji način smeštaja svinja je usaglašen kombinacijom klimatskih faktora I ekonomskih interesa proizvođača. U našim farmama (mini farmama) gaje se svinje u optimalnom smeštaju po EU standardima putem čega dolazimo do najboljeg prirasta u tovu. Farme su kapaciteta od 500 do 1600 komada mesečno (na nedeljnom nivou 4x100 i 4x400 komada)

 

Baza za uspešnu i profitabilnu proizvodnju svinja čini Nukleus i multiplikaciona farma sa GGP-GP krmačama visokog genetskog potencijala. Prostor je dizajniran tako da uz dobar menadžment i vrhunsku genetiku omogućava maksimalne rezultate u proizvodnji. Poštuje se standardi propisani od strane EU vezani za zaštitu životne sredine kao standardi koji se odnose na držanje životinja.
Farma "Nukleus"se bavi proizvodnjom priplodnih nazimica F1 generacije po čuvenoj svetskoj norveškoj Landras tehnologiji, pažljivim se ukrštanjem dobijaju kvalitetni prasići koji su otporni na bolesti, veoma su plodni i optimalnog odnosa mesnatosti i masti.

 

Rase svinja

Landras

Jedna je od najčešćih belih mesnatih svinja. Malo je duži od velikog jorškira, s klempavim ušima, manjom glavom i tanjih i slabijih nogu. Dobre je plodnosti, prasad ima veliku porodnu težinu, ima dobru konverziju hrane. Pogodna je za ukrštanje sa drugim pasminama za poboljšanje majčinskih osobina i otpornosti (jorkšir) odnosno mesnatosti (pjetren, durok). Postoji vise podpasmina Landrasa. Kod nas su najzastupljeniji švedski i nemački . A još se mogu naći engleski, belgijski, holandski, danski, finski, američki itd.

Jorkšir

Ona je u pogledu plodnosti, vremena stasavanja za priplod iskorišćavanja hrane, brzine porasta i tovljena, kao i u pogledu kvaliteta mesa za sada najbolja rasa svinja na svetu.
Jorkširska svinja može se odmah prepoznati. Prepoznatljiva je po beloj dosta dugačkoj i retkoj čekinji, tankoj i elastičnoj koži crvenkaste boje, gotovo ravnim leđima, dubokom grudnom košu, kratkim i dosta jakim nogama, dosta malim i uvek uspravnim stojećim ušima.
Postoje tri tipa jorkširske svinje: mali, srednji i veliki jorkšir. Razlika između pojedinih tipova je u veličini, naročito dužini tela i obliku glave i njuške.

Pijetren

Nastala je ukrštanjem belgijskog landrasa sa engleskim jorkširom.
Pijetren je svinja srednje veličine, bela boje sa crnim pegama nepravilno rasporedjenim po celom telu. Pored šarenog, postoji i soj koji ima nepigmentisanu kožu i svetlu boju dlake. Ima kraće noge u odnosu na većinu rasa svinja a razvijenija ramena i šunke zbog toga izgleda zdepasto. Ledjni mišići, kao i oni na plećkama i butovima su često izrazito naglašeni.
Procenat mesa u polutkama je oko 65% pa je pietren najmestnatija rasa svinja. Za mesec dana prasad dostižu težinu 6-7 kg. Nerasti u zrelom dobu i rasplodnoj kondiciji imaju 280 kg i 85 cm visine a krmače 220 kg i 80 cm visine.

Durok

Današnji durok je velike konstitucije, duži, mesnatiji i plodniji od nekadašnjeg. Dosta je otporniji od ostalih mesnatih pasmina. Ledjna linija je ravna, a ponekad blago izvijena. Boja kože i dlake može biti u različitim nijansama crvene ili riđe boje.
Plodnost je neujednačena i krmača prasi 8-12 prasadi.
Durok ima dobra tovna i klanična svojstva pa se koristi u ukršanju sa drugim rasama da bi im se popravilo procenat intramuskularne masti. Durok ima 2-3% intramuskularne masti što je više od optimalnog pa se kombinuje sa pasminama kod kojih je taj procenat manji (pietren, belgijski i nemački landras).